• Patrijarh
  • Hram na Vračaru
  • Crkva Ružica
  • Stojadin sa Irinejem
  • Hram
  • Krst
  • Vladike
  • Pavle i Irinej
  • Liturgija
  • Vračarski plato

Николајевска црква у Земуну се налази у старом историјском језгру Земуна, испод средњовековне тврђаве Гардош.

Након протеривања турака из Земуна (1717), 1731. године саграђена је скромна црква посвећена Светом Оцу Николају, док се већ наредне године оснива Српска православна црквена општина града Земуна. Након настојања свештенства и припадника општине, 1745. године одобрено је грађење данашње цркве и просторије за општу српску школу за подучавање православне младежи у црквеној порти.[1] Тада Црква и добија свој данашњи изглед. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18. веку. Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762. године насликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18. века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета, као и збирку икона из 18. и 19. века. У цркви се чувају мошти св. апостола Андрије Првозваног.

Црква је више пута обнављана. У пожару је 1867. године изгорео звоник који је убрзо 1870. обновљен.

У порти цркве је дуго година постојала школа у којој је службовао као учитељ Јоаким Вујић између 1807 и 1809. године о чему на црквеном дому постоји спомен плоча.

С обзиром на то да непостоји писано сведочанство, није нам познато колики је удео Бачевићевог помоћника Василија Остојића у осликавању Николајевске цркве. Неоспорно је да је Димитрије Бачевић насликао преко 80 икона на којима уочавамо одлике његовог стила: златна позадина, богат биљни орнамент, пластичност фигура, неусиљен покрет, благи светитељски ликови, мркозелене боје лица са наглашеним акцентима ружичастог и окера.

Иконостас ове цркве, један је од најраније сачуваних примера барокних иконостаса који ће доминирати нашим црквама у току целог барокног периода. Сматра се најзнаменитијим и најлепшим барокним иконостасом српске уметности 18. века и поседује све карактеристике тог прелазног раздобља од традиционалног српско- византијског стила ка барокној уметности. Његову израду је поручила Земунска црквена општина након подизања храма, Раскошни барокни иконостас из 1761. године, дело је истакнутог резбара Аксентија Марковића.

Израда икона за иконостас је била поверена Димитрију Бачевићу уз асистенцију Димитрија Поповића, као и израда икона за проповедаоницу, тронове и певнице. Новија архивска истраживања нам откривају још једно име угледног српског сликара овог периода, Василија Остојића, за кога се сматра да је био Бачевићев помоћник.

Иконе у најнижој зони иконостаса је 1847. потпуно пресликао земунски академски сликар Живко Петровић. Сматра се да су ту представљене теме које су биле заступљене и на оригиналним Бачевићевим иконама. Ту налазимо Христове параболе „о трну и брвну“ , „о сејачу“, „о убогом Лазару“ и „о митару и фарисеју“ као символе милосрђа, љубави или моралних врлина.

 



arhi baner

Патријарх српски г. Иринеј















arhi baner

tvhram

 

internetprodavnica

 

 

 

 


separator

"Људско лице Бога" - Епископ Јован Пурић

 



Дизајн: Владимир Крајновић - Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.