• Patrijarh
  • Hram na Vračaru
  • Crkva Ružica
  • Stojadin sa Irinejem
  • Hram
  • Krst
  • Vladike
  • Pavle i Irinej
  • Liturgija
  • Vračarski plato

Манастир Раковица

Манастир Раковица је манастир Српске православне цркве, посвећен арханђелима Михајлу и Гаврилу, смештен у београдском насељу Раковица.

 

Историја манастира Раковица


Писана историја манастира Раковица нас води на сам почетак 16. века када се први пут помиње овај манастир код Београда. Но, требало би да знате да се манастир Раковица тада налазио на другом месту.

Недалеко од данашње планине, то јест брда Авала код Београда некада се налазио стари манастир Раковица. За овај манастир не постоје званични подаци ко га је сазидао али је у народу постојало предање да је настао у доба српског краља Милутина, те да је сам стари манастир био задужбина краља Милутина и његовог брата Драгутина. Међутим, не постоје званични докази да је то заиста тако.

Манастир се касније помиње у попису који су начинили Турци далеке 1560. године, као манастир код Београда.

Иако се ни данас не зна поуздано ко је подигао данашњи манастир, историја бележи да је у манастиру Раковица издата повеља једног влашког војводе. У тој повељи војвода Константин Бранковеан – Бесараба вели да је манастир Раковица ” сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље “. А када се узме у обзир да је повељу саставио влашки војвода, онда се дошло до закључка да је и тај војвода Радул био господар Влашке.

Но, међутим, загонетка изгледа није лако решива, јер је постојало више војвода који су владали Влашком, а да су носили то име. Тако се јавила претпоставка да је откривено ко је тај Радул, а након подробне анализе историјских прилика, те односа између Влашке и Србије. Избор је пао на зета кнеза Лазара, Радула И који је носио надима Црни, а владао је Влашком у периоду између 1377. и 1385. године. Након овога је донет и закључак о времену настанка манастира, а историја претпоставља да се то збило у доба када је Србијом владао цар Лазар.

Оно што историја манастира Раковица сматра за тачан и сигуран историјски податак се збило у 16. веку. У то доба је забележено да је манастир Раковица са првобитне локације, у непосредној близини Авале, премештен на место на коме се данас налази.

Након тога, све до краја 16. века нема помена манастира у историјским списима. Потом је забележено да је манастир Раковица био мушки манастир, те да су и монаси манастира кренули са својим сународницима у Велику сеобу крајем 17. века, носећи са собом црквене реликвије и књиге.

На самом крају 17. века, 1699. године је склопљен Карловачки мир, Том приликом је значајну дипломатску улогу имао калуђер манастира Раковица, по имену Григорије. А заузврат што је учинио бројне, врло важне услуге Русима, манастир Раковица и сам калуђер Григорије добијају значајне поклоне и то не само новац, већ бројне богослужбене књиге, па чак и четири иконе које су првобитно биле намењене као поклон светогорском манастиру Ватопеду.

У то доба је манастир Раковица имао заједничку управу са космајским манастиром Тресије, па како је манастир Раковица тада финаснсијски изузетно добро стајао, био је у прилици да финансира обнову манастира Тресије.

Потом је уследио рат између Аустрије и Турске, а монаси манастира Раковица су у то доба помагали аустријској страни, па не чуди податак који наводи историја манастира Раковица да су и монаси, као и бројан српски живаљ побегли заједно са војском којој су помагали. Том приликом су раковички монаси понели са собом готово све црквене реликвије и задржали се у сремском манастиру Велика Ремета.

А манастир Раковица поново оживљава, јер је турска власт која је добила Београд на управу одобрила одређеној групи калуђера да се врати у манастир. Историја манастира Раковица наводи да постоји документ од 14. септембра 1739. године о спајању манастира Велике Ремете и манастира Раковица под једну управу. Но, како је Срем тада припадао другој држави, било је немогуће да ово спајање функционише, па се манастир Раковица код Београда осамостаљује.

Крајем 18. века се рат завршава, а манастир Раковица се полако обнавља.

Међу најзаслужнијим српским владарима за обнову овог манастира код Београда свакако је српски књаз Милош Обреновић. Поред тога што је био неписмен, добро је познато колико је кнез Милош водио бригу о српским црквама и манастирима. А манастир Раковица је био посебно важан за великог српског кнеза, узевши у обзир да је његов ранопреминули син Тодор био сахрањен у манастиру. Историја манастира Раковица наводи да је кнез Милош финансирао градњу манастирских келија, а у склопу којих се налазила велика трпезарија, те да је изградио и кнежев конак.

Породица Обреновић је била везана за овај манастир, па су након кнеза Милоша многи њени чланови помагали обнову манастира Раковица код Београда. На првом месту је то чинила жена кнеза Милоша, кнегиња Љубица, а и данас манастир Раковица чува успомену на њу, јер у оквиру манастирског комплекса постоји још увек ” Љубичин конак “. Након ње, манастир Раковица су помагали и кнез Михаило Обреновић, али и снаја кнеза Милоша, жена кнежевог брата Јеврема, Томанија Обреновић.

При манастиру Раковица је касније отворена и монашка школа, а покренуто је и издавање манастирског листа. Монашка школа је 1932. године премештена у манастир Дечане, али то није утицало на развој манастира.

Историја манастира Раковица бележи и податак који јасно показује колико је овај, сада женски манастир играо битну улогу кроз историју. Наиме у периоду од 1949. до 1958. године седиште Београдске богословије се налазило управо у манастиру Раковица.

Манастир Раковица је све до 1959. године био мушки манастир, а те године тадашњи патријар господин Герман доноси одлуку да је манастир Раковица женски манастир и тако остаје до данашњих дана.

Преко пута комплекса манастира Раковица се налази извор лековите воде посвећен Светој Петки.

Манастир Раковица је данас женски манастир, а на његовом челу је игуманија Евгенија, а у њему се налазе бројне монахиње и искушенице, које чине сестринство манастира.

 

Архитектура манастира Раковица


Главна манастирска црква која је посвећена Светом Архангелу Михаилу је први пут обновљена 1861. године и том приликом је и дозидан горњи део, а уместо некадашњег црепа који се налазио на крову, стављен је плех.

Основа главне цркве је једнобродна, а грађена је у српском стилу архитектуире познатом као Моравска школа. Црква данас нема оригиналан изглед који је имала када је била сазидана, већ су спољни зидови прекривени малтером.

Првобитни иконостас је замењен 1862. године новим, а историја бележи да је кнез Михаило Обреновић заслужан за то, узевши у обуир да је лично финансирао израду новог иконостаса. У икностасу су присутни елементи класицизма и дубореза из доба барока.

 

Ко је сахрањен у манастиру Раковица


На првом месту треба поменути сина кнеза Милоша и кнегиње Љубице, Тодора који је сахрањен у овом манастиру. Потом, цела породица кнежевог брата, Јеврема Обреновића је сахрањена у манастиру Раковица. У припрати цркве се налази гробница Јеврема и Томаније Обреновић и њихове деце. А прекопута њихове гробнице је сахрањен чувени Миливоје Блазнавац, који је био ожењен Јевремовом ћерком, Катарином.

У самом манастиру је сахрањен Васа Чарапић, чувени српски јунак Првог устанка.

Године 1930. некадашњи српски патријарх господин Димитрије је, такође сахрањен у манастиру Раковица.

А од 19. новембра 2009. године, према сопственој жељи у манастиру Раковица је сахрањен и блаженопочивши патријарх српски господин Павле.

 

Иконе


Познато је да су старе иконе замењене почетком 20. века, те да је нове иконе радио Рафаило Момчиловић.

Старе иконе, које је манастир Раковица добио на дар од Руса, односно цара Петра Великог су биле у манастиру до 1737. године, колико је познато. Након тога су пренете прво у манастир Велику Ремету, а остало је забележено да су их током рата усташе однеле у Загреб, уз многе друге покардене драгоцености и реликвије из Србије. Колико је познато ове иконе се данас налазе у Галерији Матице Српске.

 

Занимљивости


Године 1909. на празник Светог Николе се збио врло важан догађај за историју манастира Раковица. Владика Николај, потоњи Свети Николај Жички и Остришки се том приликом замонашио.

Чувени српски духовник, блаженопочивши Отац Тадеј је у чин јеромонаха руколожен 1938. године управо у овом манастиру.

Све до почетка 20. века у простору изнад манастира је постојала испосница, омања капелица коју су називали испосницом Светог Саве.

 

Адреса: Патријарха Димитрија 34, 11090 Београд - Раковица

Телефон: 011/3564-497 ; 011/2562-503

Сајт:  

Друштвене мреже: www.facebook.com/pages/Manastir-Rakovica/521515511219665

Адресар: www.tvhram.fractal.rs/objekat.php?id=3

 

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

 

arhi baner

Патријарх српски г. Иринеј















 

 

arhi baner

tvhram

 

internetprodavnica

 

 

 

 


separator

"Људско лице Бога" - Епископ Јован Пурић

 



Дизајн: Владимир Крајновић - Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.